NAČELA ZDRAVOG ŽIVOTA

Nastavak prethodnog članka…

 

ŠTA JESTI?

Ovo su samo činjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voće, povrće, orašaste plodove i žitarice.
To preporučuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000
lekara. Dr. Bernard je član Udruženja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vašington. Većina naše
hrane, po njima, treba da bude voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Ako nemate ovu hranu, onda
se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim
što ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite živu, prirodnu hranu da bi imali
živo, prirodno telo.

Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog društva, imao je veliku
odgovornost da čuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo
istraživao. Otišao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija
koja će se hraniti biljkama, ali problem je bio što industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogo
novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da većina ljudi u svetu
jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo sočivo i pirinač. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i
pirinač. U Centralnoj i Južnoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno
mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi –
velike bolnice, to ide zajedno. Žurnal američkog medicinskog društva tvrdi da se biljnom ishranom
može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a može se
sprečiti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak.
Mi znamo ko je najveći ubica u Americi. Zašto to ne sprečimo? Zbog novca! Prehrambena
industrija nije toliko zainteresovana za naše zdravlje koliko za naš novac. Ne želim da se osećate
neugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, puše i piju šta god im se svidja. Ja ih još
uvek volim, ali to ne ublažava činjenice. Njihove bolesti u životu su sve veće i teže, i mogućnost da
ranije umru je sve veća. Mnogi dokumenti to potvrdjuju.
Kako da dodjemo do uravnotežene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u
Harvardu je potrošio mnogo vremena da bi došao do tog odgovora. Sve što treba da učinimo jeste
da jedemo raznobojno voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Tako ćemo dobiti sve potrebne
hranljive sastojke.

RIBA
Postoje 4 grupe biljne hrane: voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Neki kažu: “Ja ne
jedem meso, jedem samo ribu”, i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu
ribu? Riba nije biljna hrana. Želim da vam iznesem rezultate nedavnih istraživanja Američkog
udruženja za ribe i životinje koje žive slobodno u prirodi. Ta istraživanja je sprovela vlada u SAD-u
bez uticaja biznismena. Neka istraživanja se danas naručuju novcem neke kompanije. Tih
informacija treba da se čuvamo. Oni proglašavaju da je dobro ono što oni prodaju. Postoje divni
izveštaji o čokoladi koje su objavile fabrike čokolade. Oni vam neće reći da čokolada sadrži 12
otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i šećera koja stvara
butil-alkohol, itd.)

Ali, šta je sa ribom? Ako još uvek berete ribu sa vaših drveća, reći ću vam u šta se upuštate.
Svaki put kada jedete manje preporučljivu hranu unosite više otrova u organizam. U biljnoj hrani
otrovi su prisutni u najminimalnijim količinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da
se neke ptice hrane samo orašastim plodovima (semenjem i bobičastim voćem) koji se i nama
preporučuju da jedemo. Praćena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid
koji se lako ugradjuje u jetri životinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treća
grupa su bile ptice koje jedu male životinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale su
koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u
jetri, što je 3 puta više. Ptice koje su jele male životinje imale su PCP 50 sto je 250 puta više od
ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako
opasno. Taj nivo je 4.500 puta veći od onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate
šta ovo znači?
Ljudi kažu: “Pa i voće je prskano.” To je tačno. Ali, ako moram da jedem hranu koja je
prskana, ješću onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentriše u telu,
i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje još više otrova, i kada nju pojede još veća životinja,
u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku.
Vi ćete reći: “Pa i Isus Hristos je jeo ribu.” To je tačno. Ali riba koju je on jeo nije bila
zagadjena industrijskim otrovom. Vi ćete reći da su vaše reke ovde čiste. Poučavao sam ribe koje
jedu eskimi iznad Arktičkog pojasa. Ribe koje tamo žive imaju puno živinog otrova u sebi. Tamo
nema fabrika, ali postoji kiša koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike.
Naravno da postoje odredjeni slučajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne možemo
da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke životinje čistači – kao žive
kante za smeće u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slučajevima ne bi trebali da jedemo te žive
“kante za smeće”. Lešinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.

 

Nastavit će se…

 

Načela Zdravog Života, dr Pol Volk

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *